Članovi Herbološkog društva Srbije mogu biti: doktori, magistri, masteri i diplomirani inženjeri zaštite bilja (fitomedicine), diplomirani inženjeri šumarstva, diplomirani biolozi, specijalisti zaštite bilja, ratarstva, voćarsgva i vinogradarstva, svi pod uslovom da se bave herbologijom. Zahtev za članstvo se podnosi sekretaru društva popunjavanjem pristupnice uz izjavu o prihvatanju Statuta društva i uplatu članarine za učlanjenje, a odluku o učlanjenju donosi Skupština.
Počasni članovi mogu biti lica koja imaju posebne zasluge za razvoj herbologije u Republici Srbiji i u svetu, a njihov izbor vrši Glavni odbor društva. Počasni članovi imaju pravo doživotnog članstva i ne plaćaju članarinu.
Na sednici Skupštine doneta je odluka o visini članarine 2.500 din. a podaci za uplatu su sledeći:
Primalac: Herbološko društvo Srbije, Banatska 31b, Zemun – Beograd.
Svrha uplate: Članarina za (navesti tekuću godinu)
Žiro račun: 355-1041052-81, Vojvođanska Banka
Fizičko lice
Ambrozija
Akademik prof. dr Vaskrsija Janjić
prof. dr Sava Vrbničanin
Ambrozija, invazivna korovska vrsta, rasprostranjena skoro u celom svetu, a poslednjih šest decenija i u našoj zemlji, predstavlja izuzetno veliki problem ne samo za poljoprivredu nego i za stanovništvo izazivajući svojim polenom jake alergijske i druge zdravstvene komplikacije. Radeći nekoliko poslednjih godina na programu ambrozije i shvatajući probleme koje ona izaziva stanovništvu, grupa autora je preuzela na sebe odgovornost da napiše monografiju o ambroziji i da tako objedine sva znanja i sopstvena istraživanja koja o ovoj opasnoj biljci postoje i učine ih dostupnim za širu čitalačku javnost. Za razliku od svih drugih biljaka iz prirode od kojih su mnoge vrste otrovne, pa čak i kancerogene za čoveka i domaće životinje, ambrozija predstavlja poseban problem za zdravlje ljudi. Da bi otrovne biljke ispoljile svoje delovanje na organizam čoveka one ili njihovi otrovni sastojci moraju da se unesu u organizam. Ambrozija svojim polenom izaziva alergije kod ljudi. U vreme intenzivne polinacije, u toku jednog dana, jedna biljka proizvede čak 2,5 milijarde polenovih zrna, a ona zbog svoje krupnoće (oko 16-20 mm) i aerodinamičkih osobina lebde u vazduhu i nalaze se svuda oko nas. Udisanjem vazduha čovek unese u organizam i veliku količinu polena koji se nalazi u njemu. Tako polen ambrozije dospe u organizam čoveka bez njegove volje i uticaja, ali i neprimetno i nečujno, izazivajući kod osetljivih osoba jake alergijske reakcije sa različitim zdravstvenim komplikacijama i posledicama. Koliko veliki zdravstveni problem predstavlja polen ambrozije pokazuje podatak da je u mnogim regionima Evrope (Italija, Švajcarska, Francuska, Mađarska i dr.) koncentracija polena u vazduhu dostizala nivo od 500, 800, 1000 i više polenovih zrna u m3, a samo 20 polenovih zrna u m3 može da izazove alergijske reakcije kod osetljivih ljudi. I u Beogradu u vreme maksimalne polinacije (krajem avgusta meseca) koncentracija polena ambrozije dostizala je cifru od 300 polenovih zrna u m3.
Procenjuje se da više od 10 % populacije stanovništva je osetljivo na polen biljaka, a smatra se da više od 50 % od svih polinoza izaziva polen ambrozije. U SAD godišnje oboli 25-30 miliona ljudi od alergijskog rinitisa, a od sinuzitisa oko 32 miliona. Takođe se procenjuje da mortalitet izazvan alergijskim reakcijama u svetu iznosi preko 180.000 ljudi. Zbog svega toga u mnogim zemljama u svetu u kojima je ambrozija masovno prisutna izdvajaju se ogromna sredstva za lečenje stanovništva (npr. U SAD 2 milijarde i 525 miliona dolara godišnje), za lekove kao i za programe praćenja koncentracije polena u vazduhu, njene geografske distribucije i suzbijanja. Od trenutka kad se saznalo da polen biljaka može izazvati alergije kod ljudi razvijale su se metode i merena je koncentracija polena u vazduhu u različitim lokacijama u Americi, Evropi i drugim zemljama u svetu. Tako su pravljeni različiti kalendari polinacije, a rezultati su publikovani u različitim nacionalnim ili regionalnim atlasima. Danas u mnogim zemljama postoji veliki broj mernih stanica za praćenje koncentracije polena u vazduhu (npr. u Italiji 81, u Mađarskoj 17, u Evropi oko 400 itd.) i stanovništvo se svakodnevno informiše o stanju i koncentraciji polena u vazduhu. Ta merenja u nekim zemljama, npr. u SAD počela su još davne 1929. godine.
Ambrozija nije autohtona evropska vrsta. Ona je poreklom iz Severne Amerike. U Zapadnu Evropu je dospela iz svoje postojbine sa semenom deteline i lucerke. Prvo se javila u Nemačkoj 1863. godine, dve godine kasnije u Francuskoj, a zatim se proširila u skoro sve zemlje sveta. Tamo gde se prvo pojavila danas nije najprisutnija, jer klimatski uslovi nisu odgovarajući za njen optimalan razvoj.
U bivšoj Jugoslaviji je prisutna više od šest decenija. Prvi put je uočena 1935. godine u jednom selu (Osojci) u blizini Dervente. U Hrvatskoj je prvi put uočena 1941. godine, a u Srbiji u okolini Sremskih Karlovaca 1953. godine. Od tada do danas ona se neprekidno širi, tako da je prisutna skoro na celoj teritoriji Srbije i predstavlja veliki problem poljoprivrednim proizvođačima kao korovska biljka ali i stanovništvu kao alergena biljka.
Sve zemlje u kojima ambrozija predstavlja veliki, pre svega, zdravstveni problem, ulažu ogromne napore, izdvajaju velika finansijska sredstva, organizuju stanovništvo, škole, vojsku, javne službe, poštare, angažuju crkvu, sredstva informisanja, donose zakone, uredbe i dekleracije da bi ograničili njeno širenje i obezbedili njeno suzbijanje. U našoj zemlji još uvek se nedovoljno ozbiljno shvata ovaj problem, a verujemo da će ova knjiga doprineti da se taj odnos promeni i da se tako stvore bolji uslovi za život stanovništvu osetljivom na alergeno delovanje polena ambrozije.
